Слободан Бајић- Паја (1916-1943)

 

Година је 1916. и И светски рат бесни и шири се попут каквог пожара. Ретке су територије где живот тече готово нормално. Једна од таквих је и село Шидски Бановци, у којем се 26. јуна те исте године родио Слободан Бајић, од оца Божидара, Боже, сеоског свештеника, и мајке Тијане, домаћице.Био је први од тројице синова, а после њега свет су угледали Борислав и Милан.

 

Отац Божа је био прави народни парох, дружио се са сељацима по кућама и бирцузима и није желео да утиче на развој своје деце. Тако је Слободан после завршене четверогодишње основне школе у Пећинцима ( у међувремену су се преселили због очеве службе), својевољно уписао Карловачку гимназију. Јако је волео књиге и био веома знатижељан, прави будући интелектуалац. Лако и са успехом је завршио чувену,строгу и захтевну Карловачку гимназију.

 

После гимназије,’’неутољене интелектуалне глади’’, уписује математику на Филозофском факултету. Испоставило се, да је ово био пресудни потез за Слободаново идејно опредељење. Убрзо се прикључује напредном студентском покрету, те постаје члан Комунистичке партије Југославије 1938. године. Због растурања комунистичке и прорадничке литературе и летака, ухапшен је исте године. Следи суђење на Државном суду за заштиту државе, на којем је осуђен на 5 година робије.

 

Дошавши у сремско- митровачку казниону на издржавање казне, одмах је одлучио да неће остати до краја казне, већ ће покушати побећи.После неколико покушаја, у ноћи између 21. и 22.08.1941.г., са још 31 другом, бежи из затвора. Организују се на слободи и формирају антифашистичку герилу- партизане, те логорују на Фрушкој гори. Временом нарастају, организују се у војне формације и изводе ратне акције на непријатељске постаје и пунктове. Положивши заклетву против фашиста до ослобођења земље, па и по цену живота, добија партизански надимак- ПАЈА. Вичан перу, поред борбених задају му се задаци око писања говора за борце, као и покретање новина. Убрзо постаје политички комесар- човек задужен у партизанској  јединици за спровођење идеологије комунистичког и антифашистичког покрета. Са повећањем броја бораца, формирају се и веће војне формације, а у свакој од њих је Слободан Бајић- Паја политички комесар.

 

За време великог и важног задатка извлачења рањеника на Мајевицу, у Босни 1943.г., Пајина 1.војвођанска бригада води жестоке окршаје. У једном од њих, Паја је смртно рањен. Погинуо је у 27. години живота, а за посебне заслуге у антифашистичкој борби, проглашен је нарочитим борцем – народним херојем. Општинске власти у Пећинцима, 1959. године доносе одлуку, да основна школа носи назив  ’’Слободан Бајић – Паја’’. У знак пијетета и захвалности, испред школе, а и у холу, налазе се бисте Слободана Бајића- Паје.